Prizivam proleće

Čeprkala sam malo po kutijici sa krupnijim perlama i našla kesicu fasetiranih zelenih perli od 6 mm. Uf, to bi bilo odlično za jednu jasno zelenu čipkastu narukvicu. Bacim pogled na ove sitne perlice, da vidim čime raspolažem i nađem odlične jasno zelene i, u istoj veličini, tamno zelene perlice. Odlično to će mi biti idealna prilika da upotrebim i jedne i druge (tamne sam donela iz Turske 2000. ili 2001.). Napravila osnovu istu kao za prethodnu, patiniranu, narukvicu, ali na pola puta shvatim da su ove perle sitnije od onih mat i da gotov komad neće imati dovoljnu dužinu za narukvicu. A onda mi pade na pamet kako ovi trolisti veoma liče na deteline, narukvica je jasno zelena i nekako je sve to izgledalo neodoljivo irski, keltski, svetopatrički (mada je do svetog Patrika ostalo još mesec dana). Odmah sam se setila drugara koji je u keltskom fazonu i kako bi, eto, ovo bila zanimljiva obeleška za knjige. Zbog te ideje sam je završila, a da nisam dodala one fasetirane perle (teško da bi se knjiga onda mogla zatvoriti). Ali brat me je ubedio da ipak napravim narukvicu te sam je produžila kopčom. Meni je i dalje tesna, ali naći će se neko kome će biti taman.