Prizivam proleće

Čeprkala sam malo po kutijici sa krupnijim perlama i našla kesicu fasetiranih zelenih perli od 6 mm. Uf, to bi bilo odlično za jednu jasno zelenu čipkastu narukvicu. Bacim pogled na ove sitne perlice, da vidim čime raspolažem i nađem odlične jasno zelene i, u istoj veličini, tamno zelene perlice. Odlično to će mi biti idealna prilika da upotrebim i jedne i druge (tamne sam donela iz Turske 2000. ili 2001.). Napravila osnovu istu kao za prethodnu, patiniranu, narukvicu, ali na pola puta shvatim da su ove perle sitnije od onih mat i da gotov komad neće imati dovoljnu dužinu za narukvicu. A onda mi pade na pamet kako ovi trolisti veoma liče na deteline, narukvica je jasno zelena i nekako je sve to izgledalo neodoljivo irski, keltski, svetopatrički (mada je do svetog Patrika ostalo još mesec dana). Odmah sam se setila drugara koji je u keltskom fazonu i kako bi, eto, ovo bila zanimljiva obeleška za knjige. Zbog te ideje sam je završila, a da nisam dodala one fasetirane perle (teško da bi se knjiga onda mogla zatvoriti). Ali brat me je ubedio da ipak napravim narukvicu te sam je produžila kopčom. Meni je i dalje tesna, ali naći će se neko kome će biti taman.

Kraljevska čipka

Ovo je razlog zašto sam se posvetila perlicama. I to ovim sitnim. Samo one mogu dati taj predivan čipkast izgled. Pošto ne umem da heklam, a o onom čuvenom ankarsu/frivolite/tattingu i da ne govorim. Ova tehnika me neodoljivo podseća upravo na frivolite.

Narukvica na slici je test komad. Ima greške, na pogrešnom je koncu i skoro je nemoguće zakopčati je te će verovatno u nekom trenutku biti rasturena. Bitno je da se vidi da ja to mogu da napravim.

Floralna davilica

Ovo je zakasneli novogodišnji poklon za Mistiqarts, neverovatno kreativnu devojku.

U pitanju je davilica od granat crvenih rokaj perlica. Usamljeno dugmence sa sidrom koje mi se godinama povlačilo po kutiji sa dugmićima konačno je našlo svoju kućicu. Strašno je što nisam mogla da nađem odgovarajuću perlu kojom bi se ogrlica zakopčavala. I dalje je ponuda perli kod nas nikakva.

Sve u svemu, rad je gotov. Večeras ću saznati da li odgovara i novoj vlasnici.

Pre svitanja

Kažu da je noć najtamnija pred svitanje. Ova moja "Noć pred svitanje" ima svoje zvezdice koje joj daju sjaj, ali ne i svetlost.

Koralna ogrlica

Konačno uzeh da malo fotografišem ovu mučenu ogrlicu koju sam završila noć pred Modu za poneti. Nisam zadovoljna kako je ispala. Najverovatnije ću je rasturiti i napraviti bogatiju.

Saraguro. Opet.

Napokon sam završila i drugu Saraguro narukvicu. Želela sam da je imam za Modu za poneti, ali sam shvatila da ne mogu da postavim kopču kao na prethodnoj jer su perlice suviše malih rupica da bi konac mogao da prođe još jednom (a meni je potrebno da prođe još barem dva puta).
I danas se dosetih da uopšte ne moram da koristim perlice.





I specijalno za moju mamu, prva Saraguro narukvica na svetloj podlozi :)

Svođenje računa :)

Hvala svima koji su mi poželeli sreću na Modi za poneti. Hvala Zorici koja mi se javila i uhvatila me prilično nespremnu :)





Bilo je zaista veoma šareno i prilično veselo, a bilo bi mnogo veselije da je i muzika bila malo manje kao za pogreb. Na svu sreću bilo je dosta ljudi koje poznajem (uglavnom studenti keramike), a i devojke koje su izlagale pored mene su bile veoma dobro i ljubazno društvo.

Neobično mi je što sam uspela da prodam neke komade nakita koje sam ponela više reda radi, a nisam prodala stvari za koje sam mislila da će odmah otići. Kako sam počela mislila sam da neću uspeti da zaradim dovoljno da "vratim" novac koji sam dala za učestvovanje, ali sam se na kraju kući ipak vratila i sa zaradom.
Ne onolikom koliku bih želela, ali ovo mi je ipak bilo tek prvo izlaganje. Mislim da ovu godinu ipak mogu smatrati uspešnom.


Svima želim srećne praznike i mnogo, mnogo uspeha u radu.